Ковин

Општина Ковин је најјужнији део Баната. На северу, западу и истоку простор општине је омеђен административним границама које га одвајају од суседних општина Панчево, Алибунар, Вршац и Бела Црква, док је на јужној страни заступљена река Дунав у дужини од 46 km. Површина општине је 730 km2, а у њених 10 насеља (Баваниште, Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин, Мало Баваниште, Мраморак, Плочица, Скореновац, Шумарак) живи 33.725 становника. Административни центар и највеће насеље је Ковин са око 14.000 становника. Ковин има повољан географски и саобраћајни положај ( Београд је удаљен 50km од центра општине, Панчево 30km и Смедерево 10km.

Због непосредног изласка на Дунав, на данашњој територији општине Ковин вековима су се смењивали разни освајачи ( Дачани, Келти, Римљани, Хуни, Готи, Словени, Авари и др. ), а са њима и различите културе које су остављале своје трагове, од којих су неки сачувани и до данашњих дана. Само име Ковин први пут се појављује у записима 896. године а град је све до 18. века пратила и истоимена тврђава.

У општини Ковин се преклапају две изузетно атрактивне туристичке зоне: Пешчара и Подунавље. Територији наше општине припада око 63% од укупне површине Делиблатске пешчаре, односно око 220 km2. Целокупан простор Пешчаре прекривен је разноврсном вегетацијом и мозаично компонованим екосистемима. У богатој флори присутан је велики број ретких и ендемичних степских и пешчаних врста као лековитих и ароматичних биљака (162 врсте самониклог лековитог биља ). Због начина постанка и специфичног динског рељефа, ретких биљних врста, очуваних и сложених екосистема, Пешчара је скоро у целини заштићена као резерват природе. Разнолика шумска вегетација Делиблатске пешчаре и алувијалне равни Дунава, барска вегетација, доста повољни климатски услови и друго, обезбећују повољне услове за егзистенцију бројних врста ловне длакаве и пернате дивљачи: јелен, срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, куна златица и белица, ондатра, фазан, пољска јаребица, дивљи голуб, грлица, гугутка, препелица, разне врсте дивљих патки, гуска, чапља, шљука и др. Јелени у Делиблатској пешчари су изузетно вредни и квалитетни и представљају капиталне примерке. У Пешчари поред тога има и најмање 4 врсте орлова (крсташ, кликташ, змијар и мишар).

Поред Пешчаре наша општина је веома богата водама. Осим Дунава који пролази кроз општину Ковин у дужини од 46km имамо и прелепа језера и баре богате рибом, које су такође и стециште многобројних врста птица. По својој лепоти и атрактивности истичу се: језеро Краљевац, Црна бара, језеро Провалија, језеро Шљункара, Дубовачки рит и Дунавац. У овим водама егзистирају бројне врсте риба као што су: шаран, штука, сом, смуђ, караш, гргеч, бабушка, клен, кечига, амур, бодорка, деверика, сунчица, црвенперка, лињак тостолобик и друга риба.  Језеро Краљевац се налази западно од Делиблата. Посебну вредност овог језера чине ”плутајућа острва”. Поред тога Делиблатско језеро, како га још називају је једно од најпопуларнијих места спортског риболова.  Црна бара се налази североисточно од Ковина и једна је од најстаријих хидроакумулација на територији Војводине.  Језеро Провалија се налази на око 15 km југозападно од Ковина, повезано са Дунавом.  Језеро Шљункара се налази на око 2,5 km источно од Ковина. Реч је о атрактивном купалишту са веома чистом и прозирном водом, шљунковитом плажом, травнатим игралиштем за мали фудбал, малим дечијим игралиштем и мањим рестораном. Представља популарно излетиште.  Дунавац је рукавац Дунава и са дужином од 1, 5km и практично природан излаз Ковина на најважнију европску реку. На обали се налазе остатци старог римског града на коме је изграђен хотел ”Град” и макета Дунава која представља његов ток кроз Србију. Дунав је на свом току направио неколико интересантних ада и то:Смедеревску, Жарковачку, Стојкову и Дубовачку.

Туристичко насеље Чардак смештено је у шумском делу Пешчаре на свега неколико километара од села Делиблато. Састоји се од више павиљона и бунгалова, терена за мале спортове и пратећих садржаја. Још од осамдесетих година прошлог века омиљено је излетиште Ковинаца.  Поред Чардака и Шљункаре, још једно од омиљених излетишта Ковинаца је и Горња шума са уређеним игралиштем за мали фудбал и лепом малом лугарницом.

Вредни људи општине Ковин оставили су својим потомцима бројне, вредне и лепе споменике културе сачуване до данашњих дана од којих ћемо навести само неколико.  Манастир у Баваништу окружен шумом основан је 1857. године. Реч је о манастиру Српске православне цркве који је посвећен Малој госпојини. Људи са свих страна долазе у манастир да се моле и узимају водицу за коју се верује да има исцелитељску моћ.  Црква у Делиблату из 1925. године посвећена је Светој Тројици. По својој архитектури се разликује од других цркава и представља једну од најлепших цркава Румунске православне цркве у Јужном Банату, на чијим фрескама су међу осталим представљени румунски и српски патријарх Јустин и Герман и велике румунске војводе.  Католичка црква у Скореновцу посвећена је Светом Стевану Краљу и освештана је 1892. године. Олтарска слика Светог Стевана Краља сликана је 1893. године у Будимпешти а главни олтар и олтар ”Пресветог Срца Исусова”израђен је од славонске храстовине у Тиролу. Оргуље су уникат радионице ”Хаубман” из Падине и направљене су 1894. године.  Ако желите да уживате у лепој, нетакнутој природи, изузетно чистом ваздуху, да упозната добре и срдачне домаћине, једном речју да се опустите и да доживите нешто вредно памћења дођите у општину Ковин и откријте скривене лепоте равнице Јужног Баната.

Више информација