RIMOKATOLIČKA CRKVA SVETE BARBARE – Beočin

Adresa: Beočin

Istorija beleži da je u Beočinu, još pre 1436. godine postojala katolička župa, ali sem tog podatka o tadašnjoj župi ne znamo ništa više. Nekoliko vekova kasnije, 1922. godine, jedna je školska učionica, smeštena levo u prizemlju jednospratne zgrade, na južnom čelu radničke kolonije, pregrađena za kapelu koja je imala javni karakter. I pored izgrađenog minijaturnog zvonika na vrhu zgrade, zvono nikad u njega nije ugrađeno. Kako je školska kapela bila premalena za brojnu katoličku populaciju, 14. decembra 1930. godine podržana je ideja da se gradi crkvena zgrada i za te namene svaki od vernika žrtvuje što može. Uveden je četvorogodišnji samodoprinos za vernike, a prikupljen novac je ulagan u banku. Po tome, kako je prikupljen novac za gradnju i po obimu dobrovoljnog rada na pripremi terena, gde je trebalo čitavo jedno brdo preneti kako bi se na brežuljku zvanom „Šoderbanja“ mogli iskopati dvometarski temelji, izgrađena crkva je u pravom smislu radnička. Kamen temeljac za novu crkvu položen je 22. septembra 1940. godine. Crkva Svete Barbare mučenice građena je prema nacrtu inženjera Ottona Wernera, a gradila ju je firma Filipa Schmidta iz Novog Sada. Do sredine 1942. godine izgrađen je brod crkve sa sakristijom kao dogradnjom bez zvonika i predvorja. Zvonik je izgrađen tokom 2007. i 2008. godine. Tako je, konačno, spoljni izgled kakve soc-realističke fabričke hale konačno poprimio izgled sakralnog objekta kakav i zaslužuje crkva. Ime Sveta Barbara, titulara beočinske crkve, nije uzeto slučajno, imajući u vidu da je Sveta Barbara zaštitnica rudara širom sveta pa i u obližnjem Vrdniku katolička crkva nosi njeno ime. Sam životopis Svete Barbare nas vraća u III vek u egipatski Heliopolis (ili u Nikomediju u Maloj Aziji) gde je rođena i gde ju je otac odgojio. Zbog straha ili ljubomore da je neko ne oženi i odvede od njega, dao je sazidati bogato opremljenu i zaštićenu kulu gde bi je pri svakom svom odlasku na duži trgovački put, dao zatvoriti uz jako obezbeđenje. Pa ipak, Barbara je uspela steći neka saznanja o hrišćanstvu za koje je odmah shvatila da je to vera njene duše i dala na kuli otvoriti još jedan, treći prozor za koji je govorila kako joj duša prima svetlost kroz tri prozora: Oca, Sina i Duha Svetoga. Otac, razjaren zbog njenog prihvaćanja hrišćanstva, predao ju je paganskom sudu koji ju je osudio na smrt, a sam je mačem izvršio kaznu. Vraćajući se potom kući, posle tako stravičnog zločina, pao je mrtav usred snažne grmljavine pogođen munjom. Tako je sveta Barbara, mučenica postala zaštitnicom artiljeraca i vojnika uopšte, topolivaca, vatrogasaca i još nekoliko desetina drugih zanimanja i cehova. Zaziva se u slučaju moguće opasnosti od nesretnog slučaja i nagle smrti zbog čega su je, razumljivo, svim srcem prigrlili rudari. Njezina neizostavna oznaka je kula sa tri prozora. Jedina je svetica koja nosi kalež (pehar) i hostiju (bezkvasni hleb) i mač koji simbolizuje njenu mučeničku smrt. Može se videti kako nosi i paunovo pero koje simbolizuje njen rodni grad u kojem se po legendi pomlađuje bajoslovna ptica feniks.

Tekst je preuzet sa: www.fruskogorska-riznica.co.rs


Označeno sa : ,,
03. 10. 2016.

Kursna lista