Сомбор

Општина Сомбор заузима северозападни део Бачке равнице. На западу ток Дунава дели општину од Хрватске, а на северу се општина граничи са Мађарском.

У правцу југоистока Сомбор је од Београда удаљен 175 km, а у правцу севера од Будимпеште 220 km. Сомбор је место богате културне и спортске традиције, и један од најпознатијих градова Европе и света по богатству зеленила.

Туристичке привлачности Сомбора су у богатим риболовним водама на Дунаву и његовим рукавцима, и најбољим ловиштима на подунавске јелене и другу дивљач у шумама од Бездана до Апатина.

Сомбор је 1786. године проглашен за стално седиште Бачко-бодрошке жупаније. За потребе нарасле жупанијске администрације 1808. године изграђена је зграда која одлике еклектизма добија 1882. године када су дограђени бочни торњеви и зачеље. Кровна купола подсећа на куполу венецијанске цркве Santa Maria della Salute. Када је 1975. године извршено реновирање зграде, постојала је 201. просторија заједно са Свечаном салом у којој се налази највеће уље на платну у нашој земљи, рад Ференца Ајзенхута ”Битка код Сенте” и Салом грбова у којој се налазе знамења племићких породица из околине. Зграда је окружена парком који је уређен крајем XIX века са доминантним стаблима тисе, бођоша и платана. Данас је зграда седиште Скупштине општине.

На 1.178 km² са градом се сместило и 16 насеља, посебна особеност овога краја: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Више информација