Сремска Митровица

Историја дуга две хиљаде година сврстава Сремску Митровицу међу најстарија насеља у Србији и Црној Гори. У периоду античког Рима град је назван Сирмијум, а свој врхунац је доживео у 3. веку Нове ере, када је постао једна од четири престонице Римског царства.

У средњем веку град је назван по манастиру Светог Димитрија.
Након укључења у систем Војне границе средином 18. века доживео је нагли успон и урбани развој. Савремени град је подигнут на остацима античког Сирмиума.

Локалитети античког Сирмијума, од којих се издвајају Царска палата, део старог градског језгра на Житном тргу, као и Базилика светог Димитрија, затим Музеј Срема, који по богатству, вредности и реткости експоната, посебно из периода Римског царства, спада међу најзначајније установе те врсте у земљи, привлаче велику пажњу домаћих и иностраних гостију.

Општина Сремска Митровица се налази на северозападу Србије на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа. Површина Сремске Митровице износи 76.153 ха од чега 74,1% обухватају пољопривредне површине.

На територији општине живи око 79.000 становника односно. Укупно се на територији налази 26 насеља повезаних са 263 километара саобраћајница. Град Сремска Митровица представља привредни, административни и културни центар региона и седиште Сремског округа. Насељена места града Сремска Митровица су Сремска Митровица, Бешеновачки Прњавор, Бешеново, Босут, Велики Радинци, Гргуревци, Дивош, Засавица I, Засавица II, Јарак, Кузмин, Лаћарак, Лежимир, Манђелос, Мартинци, Мачванска Митровица, Ноћај, Равње, Раденковић, Салаш Ноћајски, Сремска Рача, Стара Бингула, Чалма, Шашинци, Шишатовац, Шуљам.