Суботица

Град Суботица се налази на северу Републике Србије, дуж главних европских коридора и између две реке: Дунава и Тисе. Изванредно културно наслеђе, богато украшене грађевине, мултикултурални дух и европски шарм су особине које чине овај град другачијим.

Суботица је позната по својој опуштеној атмосфери, доброј храни и квалитетним винима. Фестивали, догађаји, концерти, живописан културни живот током целе године је разлог више да посетите наш град. Поврх тога, Суботица нуди пуно занимљивих места за одмор и разоноду, као и за многобројне активности око језера, на ергелама, салашима, у шумама и ловиштима.

Палић, језеро и насеље са истим именом, налази се 8 километара источно од Суботице. Он увек нуди нешто ново и непоновљиво, а сваке сезоне су садржаји на њему све богатији. Изванредни објекти са почетка 20. века (Водоторањ, Велика тераса, Женски штранд и Музички павиљон), прелеп парк, препознатљиво језеро као и мир и тишина, чине Палић идеалним простором за одмор и уживање. Тренутно на Палићу можете одсести у хотелима високе категорије, реновираним луксузним вилама изграђеним у такозваном “Палићком стилу” или многим објектима приватног смештаја. Одлични ресторани и кафићи, спортски и рекреативни терени, три плаже, термални базен, Зоолошки врт, бициклистичке и пешачке стазе, низ разноврсних догађаја, динамичан културни живот, могућности забаве и додатни садржаји чине свеобухватну понуду туристичког центра Палић.

Суботица са околним насељима броји око 140 хиљада становника. Насељена места у општини Суботица су Бајмок, Бачки Виногради, Бачко Душаново, Биково, Вишњевац, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин, Келебија, Љутово, Мала Босна, Мишићево, Нови Жедник, Стари Жедник, Палић, Суботица, Хајдуково, Чантавир, Шупљак.

ИСТОРИЈА

Суботица се први пут помиње у писаним документима под именом Забатка 1391. године. Од тада је променила више од 200 имена од којих су најкарактеристичнија била: Szent-Maria, Maria Theresiopolis, Marija Theresienstadt, Szabadka и Суботица. Она постаје значајније насеље тек после татарских похода  почетком 13. века, када се преживело становништво окупило на стратешки одабраном месту, платоу издигнутом и окруженом водом, на којем се данас уздиже Фрањевачка црква. То је било идеално место за људе из равнице, са ког су могли да се бране од освајача.

Дуго времена је Суботица била на граници две моћне империје, Мађарске и Турске. Она је почела да се развија тек након што је изгубила свој војни значај. Суботица је 1779. године добила статус слободног краљевског града, који јој је донео већу аутономију и привилегије и тада почиње да привлачи предузетнике: сељаке, занатлије и трговце  из окружења и средње Европе.

У другој половини 19. века, након што је железница стигла у град (1869. године), трговина пољопривредним и сточарским производима је нагло почела да се развија. Индустријализација почиње крајем 19. века, када Суботица постаје модеран средњеевропски град.  Након Првог светског рата, Војводина се присаједињује Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Тријанонским споразумом из 1920. године), а 1929. године Суботица постаје део нове државе Краљевине Југославије.

Од тада Суботица није мењала име, али називе државе јесте – чак пет пута. Током Другог светског рата Суботица проживљава страшне дане, као и остатак Европе. Следе реконструкција земље и привредни раст који је трајао све до турбулентних 90-тих прошлог века.