У југоисточном делу панонске низије, у Банату, налази се највећа европска континентална пешчара која обухвата близу 35.000 хектара површине. Елипсастог је облика и оријентисана је у правцу југоисток-северозапад. Настала је током леденог доба од моћних наслага еолског силикатно-карбонатног песка. У савременом периоду ветар Кошава обликовао је изражен дински рељеф, чије су надморске висине између 70 и 200 метара. Умерено континентална клима, одсуство површинских водотокова и пешчана земљишта условила су особене животне заједнице, које су издвојене у посебну биљно-географску област Делиблатицум.
У јединственом мозаику екосистема, налазе се типичне врсте флоре и фауне од којих су многе природне реткости значајне по међународним критеријумима. Богата флора са преко 900 врста, подврста и варијетета обилује раритетима, реликтима, ендемима и субендемима, као што су банатски божур, панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар панонске низије. Као последња и највећа оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације која је некада доминирала панонском низијом, Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ је један од најважнијих центара биодиверзитета у Србији и Европи и најзначајније степско подручје код нас. Стога, Резерват представља јединствен научни полигон.
Међу реткостима фауне истичу се врсте са степских станишта: пустињски мрави, мрављи лав, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор и друге. За неке од њих, Делиблатска пешчара је једино или једно од малобројних преосталих станишта у Србији. Специфичност Резервата је и стална популација вука.
У заштићеном природном добру налази се део реке Дунав са ритовима и адама. Воде богате рибом и мрестилишта значајно су стециште и масовно зимовалиште птица водених станишта, због чега је Делиблатска пешчара 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица (ИБА). Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница. Мали корморан – глобално угрожена врста у Србији – ту има једино стабилно гнездилиште.
Едукативни центар „Чардак“ отворен је 2010. године. Намена Центра је да кроз презентацију и организовану едукацију о принципима одрживог газдовања, надзору и управљању, повећа свест корисника подручја ка неминовности заштити природе и спречавању опадања биолошке разноврсности, а тиме приближи Резерват стандардима Европске уније.
Типична села на ободу заштићеног природног добра чувају атмосферу минулих времена и употпуњују слику овог живописног предела.
Текст је преузет са: www.vojvodinasume.rs
